djordje_aralica 2

djordje_aralica 2

27.11.2021.

Кућa краља Петра Првог  и Ђорђе Аралица

позивају вас на свечано отварање изложбе

#djordje_aralica 2

у уторак 30.11.2021. године  у 19 часова

у Кући краља Петра Првог

Васе Пелагића 40, Сењак

 

Ђорђе Аралица је рођен 1963. године у Оточцу. Дипломирао је вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду и докторирао вишемедијску уметност на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а са статусом самосталног уметника.

Араличино уметничко интересовање је у домену истраживања међуодноса скулпторалне форме, медија и простора, као и честе супротстављености уметности скулптуре ефемерном контексту и реалитетима савременог света. Боравио је у САД и више медитеранских земаља и излагао на многобројним групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је престижне међународне награде Полок-Краснер фондације за 2019-20. годину.

 

Текст каталога:

 

#djordje_aralica 2: изложба скулптура Ђорђа Аралице

 

Вајарска дела Ђорђа Аралице међусобно формирају синтезу геометрије, метала и рефлексије. Истражујући могућности материјала у постизању одређених естетских ефеката у изради скулптура користи лимене плоче и челичне ланце.

Попут конструктивистичке скулптуре где је изражено негирање запремине као нечега што кроз историју представља и дефинише облик као затворену опну или површину, а самим тим и масу која поставља границу где престаје скулптура, а где почиње реални простор, Аралица је своју скулптуру отворио према простору. Језгро скулптуре ствара нови простор унутар кога је још једна геометријска, чврста форма.

Скулптуре представљају предмете из свакодневног живота, лопте, пешчани сатови, ташне, обликовани ланцима где празнине између карика отварају простор и пружају поглед у саму унутрашњост скулптуре. Оне су чврсте и масивне и истовремено прожете светлошћу и ваздухом.  Метал им даје печат дуговечности и отпорности, даје им снагу и постојаност. На својим скулптурама супротставља две различите структуре, бескрајно углачане површине попут звезда на лопти и кругова на коцки, и површине сачињене од карика које наспрам спометутих делују рустично.  Предмети које ствара носиоци су основних геометријских облика, круга и квадрата. 

Лопта или круг, представљају савршенство природе. Звезде и сазвежђа се крећу кружном путањом. Представља јединство и целовитост. Ван Гог је рекао: „Живот је невероватно округао“.

Коцка или квадрат је антидинамичан облик, симбол земље. Док је круг симбол времена, коцка је симбол простора. По Платону квадрат и круг су АПСОЛУТНО ЛЕПИ, а четворочланост симболизује материјализацију идеје.

На овој изложби уметник је својим скулптурама додао концепт рефлексије тако што су оне постављене на плочасте постаменте који због своје углачаности попут огледала скулптурама дају нову димензију-слику или одраз саме скулптуре. Рефлектујућа површина ствара илузију дубине и мултиплицира један мотив, показујући скулптуру из друге перспективе, претварјући тродимензионални објекат у слику. Ствара слику дематеријализованог објекта, док се на беспрекорно углачаној површини огледа и амбијент и скулптура, плоча представља слику скулптуре утопњену у амбијент, стапање са околином, спектаторијумом. Амбијентална илузија репетиције приказује реалност из једног променљивог угла. У овој поставци постамент се инкорпорира у скулптуралну целину.

Јелена Ивановић

МА историчар уметности

 

Top