Изложба „Два плус два“ докторанада Факултета ликовних уметности из Београда, класа проф. Анђелке Бојовић, биће отворена у Кући краља Петра I, установи културе ГО Савски венац, у среду, 27. априла 2016, у 19 часова. Своје радове публици ће представити Јована Живчић Радовановић, Биљана Миленковић, Петар Мошић и Стефан Миросавић, а изложбу ће отворити проф. Анђелка Бојовић. Изложба ће бити отворена до 10. маја 2016, радним данима од 12 до 18 и суботом од 10 до 14 часова. Улаз слободан. Радно време у току празника: Петак, 29.04.2016. НЕРАДНИ ДАН Субота, 30.04.2016. НЕРАДНИ ДАН Недеља, 01.05.2016. НЕРАДНИ ДАН Понедељак, 02.05.2016. НЕРАДНИ ДАН Уторак, 03.05.2016. НЕРАДНИ ДАН Улаз слободан.

ДВА ПЛУС ДВА

 

     Једноставни математички израз, односно збир „Два плус два“ примењен на скуп који чине две сликарке ( Јована Живчић Радовановић и Биљана Миленковић ) и двојица сликара ( Петар Мошић и Стефан Миросавић ) су четири занимљива докторанта са Факултета ликовних уметности у Београду, који се представљају најновијим радовима – сликама у Кући краља Петра I. Могло би се заправо рећи, четири изграђене сликарске личности, потпуно различите, у тренутку када је потребно приказати њихов снажан уметнички потенцијал. Јована Живчић Радовановић, већ дуже времена у сликарском поступку било да је цртеж, акварел или уље на платну, разматра јединство и различитости међу половима ( мушко – женско ). То се огледа првенствено у специфичним кадровима тела, лица, руку, или косе, којима се пажљиво обраћа са намером да се истакне лепота и феномен оба пола, што у њеном животном и егзистенцијалном постулату јесте циљ.Упоређујући шаке мушкарца и жене, увећаних димензија, могуће је спознати њихов карактер почев од морфолошких особина, путености боје коже, маљавости, специфичних цртачких облика који чине зглоб прстију и карактер форме ноктију, којим се завршава њихово сликарско читање. Крајњи циљ Јоване Живчић Радовановић, је стваралаштво, којим се указује на природну и потпуну упућеност ка егзистенцији полова мушкарца и жене, што доказује својим упечатљивим сликарским радовима. Биљана Миленковић, се креће у правцу апстрактног експресионизма, актуелног данас, који карактерише снажан цртеж, јак колористички звук и појачана фактура бојеног наноса. Како ауторка наводи да њене слике представљају велико ослобођење сопствене енергије, оне указују на емоционална стања, расположење и чине одраз личног живота у њима. Већи формат слике омогућава снажан гест, изразиту конфронтацију сликаних наноса бојом, такође велике промене у току рада, при чему су почетна стања драстично измењена до његовог самог завршетка. Акрилна боја у техничком смислу дозвољава све ове промене и даје могућност већем броју сликарских решења.    Петар Мошић, тематику својих радова види у специфичним ситуацијама и стањима човека заустављеним у тренутку. Тиме се постиже психолошка анализа задате теме, којој припомаже увећан формат платна. Зналачки одабран предложак у фотографији је само почетни импулс који иницира одређену проблематику. То су појаве у одрастању, формирању човека и успут препреке које га спутавају да се у потпуности оствари. Веома прецизан валерски цртеж је основица сликарског поступка, којим се постижу стања и степен осетљивости, који је скоро немогуће дешифровати у свакодневном животу. Петар Мошић у техничком и сликарском процесу реализује своје слике на високом нивоу што их чини читљивим и широј популацији конзумената. Стефан Миросавић, веран цртачком изражавању које траје дужи низ година, пуноћу свог деловања доживљава сада у овом периоду. Цртеж је великог формата на квалитетном папиру, стрпљиво и педантно рађен тушем и пером као класичном техником, али „диоптријом“ данашњег погледа на свет и окружење. У питању су препознатљиви ентеријери модерне архитектуре, односно степеништа најразличитијих, у такозваним „паметним кућама“. Оно што прво пада посматрачу при погледу на цртеже Стефана Миросавића је доминантна белина нарушена тихо, дијагоналним или сукобљеним површинама сивих линеарних система. Заправо, сиве растресите површине јесу стрпљиво слагане паралелне линије, које својим положајем сугеришу дату представу. Такође, изузетно осетљив, постојан и упоран рад на овим цртежима представља поетику данашњег визуелног и техничког поимања света, па нам утолико лакше показује сву његову драж и феномен постојања. У „Кући за уметност“, одн. Кући краља Петра I, „станари“ ће бити четири посебне и аутентичне личности сликарства, који се заједно први пут представљају у њој, са очекивањем добре посећености и правог уметничког доживљаја од стране публике. проф. Анђелка Бојовић

Биљана Миленковић

 

Јована Живчић Радовановић

Петар Мошић

 

Стефан Миросавић