Изложба Раденка Мишевића

Изложба Раденка Мишевића

09.06.2015.

Свечано затварање изложбе Раденка Мишевића у понедељак, 13. јула 2015, у 20.30, пројекцијом краткометражних  филмова "Поподне" и "Ова кућа богата".

У уторак, 16. јуна 2015, у 19 часова, у Кући краља Петра Првог, установи културе ГО Савски венац, биће отворена изложба Раденка Мишевића (1920-1995.), академског сликара и професора ФЛУ. Изложбу поводом двадесетогодишњице смрти, на којој ће бити изложено 30 дела из породичне збирке, отвориће Анђелка Бојовић, редовни професор Факултета ликовних уметности у Београду и Ненад Константиновић, председник Скупштине ГО Савски венац. Кустос изложбе: Лидија Јакшић. У музичком делу програма наступиће Јелена Мишевић Вилке, виолина и Рада Пећанац, клавир.

Изложба ће за посетиоце бити отворена до 13. јула радним данима од 12 до 18 часова и суботом од 10 до 14 часова, осим у суботу, 11.07.2015 - НЕРАДНИ ДАН, у недељу 12.07.2015, радно време од 17.30-19.30.

Улаз слободан.

Реализацију изложбе подржао је Секретаријат за културу Града Београда. Раденко Мишевић рођен је 14. јула 1920. године у Рогатици, а премунуо 15. фебруара 1995. године у Београду. У родном месту стекао је основно образовање, а средњу техничку школу, архитектонски одсек, завршио је у Сарајеву. Сликарство је завршио на Академији ликовних уметности у Београду, у класи професора Мила Милуновића, од 1940. до 1946. године. Специјализовао се код Ивана Табаковића, Марка Челебоновића и Недељка Гвозденовића. Од 1949. доo 1952. године био је сарадник Државне мајсторске радионице сликара, професора Мила Милуновића. У Сарајево одлази 1953. године, по позиву да ради Музеј Гаврила Принципа, где остаје девет година и ради као уредника недељника „7 дана“. Кратко време провео је и у атељеу Андре Лота у Паризу. На студијско путовању у Италији изучавао је фреске и мозаик. Редовно је излагао на колективним изложбама УЛУС-а. Један је од оснивача групе „Самостални“ са којом је излагао у Београду, Љубљани и Марибору. Био је члан група „Сарајево 55“ и „Група 57“. Један је од оснивача Удружења ликовних умјетника Босне и Херцеговине и у два мандата био је његов председник. Највећи део свог живота Раденко Мишевић провео је у Београду, на Сењаку. Био је професор Факултета ликовних уметности у Београду од 1964. до 1985. године и Академије ликовних умјетности у Сарајеву од 1972. до 1985. године. У два мандата био је декан Факултета ликовних уметности у Београду. Оснивач је Школе за дизајн у Београду, у којој је био и професор. Такође је предавао и у Центру за ликовну културу у Београду. За место професора на Факултету ликовних уметности изабран је 1964. године, где је у звању професора и пензионисан. Предавао је предмете Сликање и цртање и Теорија форме. У току рада на факултету у два мандата је биран за декана, а 1979. године је основао Галерију ФЛУ. Поред сликарства бавио се новинарством, позоришном и филмском сценографијом. Режирао је краткометражни филм „Ова кућа богата“, за који је добио међународно признање. Током живота приредио је око 40 самосталних и више од 150 заједничких изложби, од чега 11 у иностранству. Излагао је у скоро свим значајним галеријама СФРЈ. Године 1985. организована је његова ретроспективна изложба у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“, за коју је награђен Октобарском наградом Београда. Био је аутор књига за предмет Теорија форме који је предавао на Факултету ликовне уметности у Београду, аутор књиге „Дани и године“, а бавио се и дизајном и илустрацијом књига. Као сликар Раденко Мишевић оставио је огроман траг и дао велики допринос развоју ликовне уметности у тадашњој Југославији. Раденко Мишевић био је личност свестраног интересовања. Иако је пре свега био посвећен сликарству, опробао се и у другим ликовним техникама: цртежу, графици, мозаику, интарзији. Овај рафинирани сликар за собом је оставио значајна дела из различитих уметничких фаза реализма и лирске апстракције. Награде, признања, одликовања 1944. Награда из Фонда „Петар Добровић“ за најбољу слику 1946. Награда 600 динара III Конгрес Народне омладине Југославије 1957. Шестоаприлска награда Градско вијеће града Сарајева 1958. Шестоаприлска награда града Сарајева 1961. Орден Републике са зеленим венцем, Београд 1962. Повеља за учешће на II Меморијалу „Надежда Петровић“, Чачак 1963. Ореден Републике са бронзаним венцем, Сарајево 1964. I награда на изложби УЛУС-а „Човек и рад“, Београд 1966. Награда публике на Меморијалу „Надежда Петровић“, Чачак 1966. Награда за сликарство ЈНА на II изложби „НОБ у делима ликовних уметника Југославије“, Београд 1967. Златна плакета УЛУС-а, Београд 1970. PRIX NATIONAL Cagnes sur Mer (Француска), II Meђународни фестивал сликарства 1971. I награда за сликарство на пролећној изложби УЛУС-а, Београд 1974. I награда на изложби „Београд инспирација уметника“ 1974. GRAND PRIX Међународно бијенале Кошице 1975. Премија за сликарство III изложба југословенског портрета 1975. Признање поводом 30 година УЛУХ-а и 30 година ослобођења Загреба 1975. I награда на изложби „Београд инспирација уметника“ 1976. Захвалница УЛУБиХ-а, Сарајево 1977. I награда на изложби „Београд инспирација уметника“ 1977. Повеља Музеја града Зенице 1977. Спомен повеља Факултета ликовних уметности, Београд 1979.  I награда на изложби југословенског портрета, Тузла 1979. Откупна награда на изложби Ликовна јесен, Сомбор 1979. Специјална награда на Међународном тријеналу, Софија 1980. I награда на изложби „Београд инспирација уметника“ 1981. Велика плакета са повељом Универзитет уметности, Београд 1981. Захвалница за учешће на изложби „НОБ у делима ликовних уметника Југославије“, Београд 1983. Почасна диплома за дугогодишњи стваралачки рад и вриједне резултате у области портрета, Тузла 1984. Повеља борцу, ослободиоцу Београда 1944, Скупштина града Београда 1985. Октобарска награда за Ретроспективну изложбу и Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ 1987. Спомен плакета Факултета ликовних уметности, Београд 1988. Орден рада са златним венцем, Београд 1993. Повеља за изузетне заслуге и допринос у оснивању и постигнуте резултате у првим годинама рада Школе за дизајн, Београд Дела Раденка Мишевића заступљена су у збиркама Народног музеја у Београду, Музеја савремене уметности у Београду, Музеја града Београда, и у многим другим значајним музејима у Србији и земљама бивше СФРЈ, као и у значајним музејима и галеријама у иностранству. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. По њему је назван културни центар у његовој родној Рогатици, а град Београд назвао је једну улицу његовим именом.
Изложба Раденка Мишевића
Top