Једнодневна изложба слике

Једнодневна изложба слике "Текеришки пешкир" и ауторско вече Милоја Марковића

05.11.2015.

ГО Савски венац, Кућа Краља Петра I и Вила “Албедо” из Варне позивају Вас на ауторско вече Милоја Марковића, сликара пореклом из Шапца, који готово пола века живи и ствара на Сењаку, у уторак, 17. новембрa 2015, у 19 часова.

Истог дана од 12 до 19 часова, у Кући Краља Петра I биће изложена Марковићева слика “Текеришки пешкир - Сведок”.

У програму учествују: Душан Динчић, председник ГО Савски венац, Јелена Милорадовић, историчарка уметности, Светланка Милутиновић, музејски саветник Народног музеја у Шапцу, Милојка Ковачевић, власница Виле “Албедо” и Милоје Марковић.

У музичком делу програма наступиће ансамбл “Романтика”.

Улаз слободан.

IMG_1062

Милоје Марковић, Текеришки пешкир - Сведок, уље на платну, 94 x 53 цм, 2014.

Догађај по коме је настала слика "TЕКЕРИШКИ ПЕШКИР - СВЕДОК"  У кишној и спарној ноћи чију је таму просецала заслепљујућа светлост муња и снажна грмљавина, започета је битка на Церу. Било је то измећу 15. и 16. августа 1914. године. Милета Милутиновић, борац  другог прекобројног пука комбиноване дивизије, те кобне ноћи, рањен је у ногу. Тражећи спас, успео је некако да доће до првих кућа које су биле напуштене пред  упадом непријатеља. Из једног сандука са девојачком спремом, журно је узео два пешкира, увио рану и наставио даље. Чекали су га Колубарска битка, Албанија, Солунски фронт… Све време, један од два пешкира  Милета је у недрима чувао као своју највећу драгоценост. Други није успео да сачува. Године 1976, Милета из свога села Седлара код Свилајнца креће за Текериш,  да са унуком  присуствује прослави Церске битке и после 63 године врати пешкир њеној власници Перси, у нади да је можда жива. Кућа је и овога пута била празна, а схватио је да у њој већ одавно нико није живео. Сазнао је да је Перса за време рата умрла од туберкулозе. Сватове није дочекала и потомство није имала. Пешкир је шеф Месне канцеларије u Текеришу однео у Народни музеј Шабац, где се чува и излаже као један од највреднијих експоната који сведоче о Првом светском рату и улози Церске битке у њeму. Пешкир сведочи и о моралу српског војника тога времена. Милета се у своје село вратио тужан, али мирне савести, јер је, макар и сада, испунио своју дужност и вратио драгоцени пешкир који га је чувао и спасавао у годинама зла које је донео Први светски рат.

Милојка Ковачевић

Биографија: М И Л О Ј Е   М А Р К О В И Ћ  рођен је  26. фебруара 1947. године,  у  Шапцу. Сликарство је учио код Надежде Фотић (ученица Љубе Ивановића, завршила Академију у Минхену) и Сергија Јовановића (ученик Петра Добровића и Андреа Лота). Одлазио је на студијске боравке у Немачку, Француску и Велику Британију. Сликарством се активно бави од 1974. године. Члан  је УЛУС-а од 1985. године. Познат је као сликар етнографских и сакралних предмета, али слика и портрете, иконе, пејзаже. Један од најзначајнијих циклуса је „Хиландарски циклус“, који је урадио на позив Музеја Српске православне цркве и са благословом блаженопочившег патријарха Павла и манастира Хиландара. Овај циклус, урађен у техници уља на платну, садржи многе сакралне предмете, а два прозора келија монаха, које је овековечио на својим платнима, изгорела су у последњем пожару. Значајан је и „Циклус духовника“, који је радио у техници туша и акварела. Насликао је и „Циклус икона на камену“, које изгледају као вишевековне фреске.  Сам осликава рамове, а профили многих рамова за његове потребе су настали  по његовом нацрту. Израдио је нацрте за неколико печата за црквене и манатирске потребе (печат Св. Саве, Св. Симеона Мироточивог; печат Св. деспота Стефана Лазаревића за манастир Копорин...). Штампано је више календара са мотивима његових слика, а календар за 2000. годину добитник је Сребрног печата на Сајму графичке опреме у Београду 1999. године. Поседује велику збирку етнографских и сакралних предмета, за коју су стручњаци Етнографског музеја дали писмену изјаву да ни сам Етнографски музеј у Београду не поседује многе од тих експоната. Сликајући и поседујући ову етно-збирку, он  је чувар националног наслеђа, или како га је  проф. Миодраг Јовановић назвао „чувар времена“. Излагао је на многим самосталним (више од 50) и групним изложбама (више од 300) у земљи и иностранству. Његове слике налазе се у јавним и приватним колекцијама у земљи и иностранству (нпр. у Народном музеју у Шапцу, у Народном музеју у Пожаревцу/откуп Министарства културе Републике Србије, у Музеју Српске православне цркве у Београду...). Оснивач је галерије „Крај Жеравије“ – прве галерије у Вуковом Тршићу, коју је као тршићки зет основао 1987. године поводом два века од рођења Вука Стефановића Караџића. Учесник је ликовних колонија у Великој Плани, Шапцу и Гучи. Добитник је многих значајних награда. О Милоју Марковићу писали су еминентни ликовни критичари и историчари уметности: Срето Бошњак, Никола Кусовац, Миодраг Јовановић, Ђорђе Кадијевић, Слободан Милеуснић, Душан Ђокић, Дејан Ђорић, Слободан Стефановић, Зорица Златић Ивковић... О уметнику је снимљен документарни филм „Стварност илузије сликара Милоја Марковића“, по сценарију Срете Бошњака, у режији Миомира Микија Стаменковића. Угледни професор Београдског универзитета, историчар уметности Миодраг Јовановић написао је монографију о стваралаштву Милоја Марковића, која је објављена 2010. године. Ова књига уврштена је у 5 најбољих уметничких монографија у 2011. години, по оцени УЛУПУДС-а. Уметник живи и ствара у Београду.
Једнодневна изложба слике "Текеришки пешкир" и ауторско вече Милоја Марковића
Top