16.августа 1921. године упокојио се краљ Петар  Први Карађорђевић.

Био је краљ Србије од 1903. до 1918., као и краљ Срба, Хрвата и Словенаца.

Његова владавина је обележена развојем парламентарне демократије, убрзаним привредним развојем, културним напретком и слободом штампе. Током његове владавине  ојачане су политичке и културне везе са јужнословенским народима, а под његовим жезлом Србија је била Пијемонт слободе, идеал уставног уређења и жариште напретка у том делу Европе.

После збацивања са престола 1858. годиње његовог оца кнеза Александра Карађорђевића, живео је у иностранству и завршио је Војну академију у Сен Сиру и вишу Војну академију у Мецу. Учестовао је као добровољац у Легији странаца у француско-пруском рату 1870. и 1871, кад је за изузетну храброст одликован Орденом Легије части, поставши једини европски владалац који је то одличје заслужио на бојном пољу.

Под именом Петар Мркоњић, у босанскохерцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. и 1876. једним устаничким одредом. После убиства краља Александра Обреновића Скупштина Србије га је 15. јуна 1903. изабрала за краља. У народу - који га је најчешће називао "чика Пера" - уживао је огромно поштовање због изузетног поштења и крајње скромног начина живота.

У балканским ратовима је као врховни командант предводио до победе српску војску, а са власти се повукао 1914. у корист сина Александра који је у његово име владао као регент. У Првом светском рату 1915. је са српском војском прошао њену голготу током повлачења преко Албаније. Превео је на српски спис "О слободи" енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.

Слава му!