It’s not all black

It’s not all black

11.10.2019.

It’s not all black

Otvaranje izložbe 15.0ktobra u 19 časova

Kuća kralja Petra Prvog

 

Na izložbi slika i skulptura It’s not all black predstavljeni su radovi dve autorke – slikarke Une Novosel i vajarke Jelene Božović Đorđević. Monumentalna platna i portreti ličnosti koje su obeležile kulturno-umetničku scenu savremenog sveta zamišljeni su i realizovani tako da čine jedinstvenu likovnu celinu. Saradnja dve autorke započinje 2017. zajedničkim angažmanom kod istog kolekcionara, gde se i rađa ideja o spajanju senzibiliteta i zajedničkom izlaganju.
Posmatrano u određenom prostoru, apstraktno platno velikog formata i dve figuralne skulpture, radovi su zaista sačinjavali jedinstvenu celinu, činilo se da bi jedno bez drugog bilo nepotpuno. Dva likovna senzibiliteta, izraza, medija i shvatanja forme (apstraktno – figuralno), ostavljali su utisak suprotnosti i kompatabilnost u vizuelnoj recepciji ove likovne kompozicije. Upravo u tom trenutku rađa se ideja o daljoj saradnji i zajedničkoj izložbi.
-Slike Une Novosel su apstraktne kompozicije velikih formata. U njenom slikarstvu oseća se duh koji je prožimao dela Marka Rotka, Alberta Buria, Vilema de Koninga, Antonija Tapijesa…To su platna koja zrače snagom, izražajnošću, apstraktnom ekspresijom pretočenom u čistu emociju. Uninu sliku je potrebno osetiti, doživeti - duhovno čuti. Potrebno je da naglasim da je u njenom slučaju taj odnos između umetnika i dela toliko očigledan, naglašen. Njena slika – to je ona, jak temperament i inteligentno upakovan sadržaj. Slika „ It’s not all black“ dominira u mom dnevnom boravku, dugo sam taj centralni zid čuvala praznim, zamišljajući sliku kakvu bih želela. Jednog jutra videla sam Uninu objavu na jednoj društvenoj mreži, znala sam da je to moja slika! Istu noć našla se na „njenom“ zidu. S obzirom na moj odnos prema Uninom stvaralaštvu, sebe ne vidim samo kao poštovaoca ili njenog kolegu, već i kao svakodnevnog konzumenta njene umetnosti. Jelena B. Đ.
-Skulpture Jelene Božović Đorđević, su reljefne i trodimenzionalne figuralne memorijalne kompozicije velikih i prirodnih dimenzija, koje nam se mogu činiti da se radi o pukoj figuraciji gde je katkad ’’sve rečeno’’, međutim, morala bih da izdvojim da njene skulpture karakteriše pored interakcije u fizičkom smislu i duboka interaktivna misao od skulpture do posmatrača i obrnuto. Ona se bavi u vizuelnom smislu figuracijom, ali ja bih izdvojila da iza istog leži srž prethodno dobro promišljene misli, i od iste kroz ekspresivno izmodelovane skulpture celina kojom kroz određenu ličnost prikaže čistu emociju. Kroz njene skulpture, lično, sam doživela mnogo više od vizuelnog divljenja, a to je osećaj duhovnosti sa akcentom na apstraktnu misao u kojoj poetika nadjačava materijalno. To možemo videti kroz odabir njenih portreta i misao koja bi je inspirisala za iste. Moglo bi se reći da bih tako mogla da okarakterišem i samu umetnicu, da je ’’to ona’’, odbacivanje materijalnog zarad duhovnog. Vidno smeli potezi i ponekad oslikani segmenti nas uvode u slobodniji i moderniji prikaz koji odskače od tradicionalnih memorijalnih skulptura. Portret Lucijana Frojda..... bila je to ljubav na prvi pogled! Posebno mesto zauzima u mom enterijeru.
Jelena je bila od retkih u studentskim danima od koje sam krišom volela da posmatram kako i šta radi i divila se istom. Nije znala godinama za to dok se naši radovi nisu zajedno našli kod istog kolekcionara u prostoru i time započela naša saradnja, a zatim i ovaj tekst koji posvećujem upravo njoj - velikoj umetnici.
Una Novosel
U procesu nastajanja ovih radova, tražeći povezanost između različitih materijala, pristupa, oblasti, razmišljanja, došle smo do zaključka da sem vizuelne komatibilnosti ove radove prožima ista „misao“… Celokupna ljudska misao i sveukupno dejstvo iste, ide od apstraktnog ka konkretnom. Apstraktno
mišljenje je vrsta mišljenja koje se odlikuje time da visoko nadilazi perceptivni nivo i konkretne pojave, operiše apstraktnim simbolima, koje može i ne mora vratiti u konkretno. Upravo to i jeste lajt motiv izložbe ideja – misao. Tako i na predstavljenim radovima – slike predstavljaju misao, početak ali i konkretan umetnički produkt, dok portreti velikih stvaralaca iz oblasti nauka i umetnosti predstavljaju paradigme tog apstraktnog mišljenja otelotvorenog kako kroz ljude kao takve, tako i posredstvom likovnih umetnosti, a u formi figuralne memorijalne skulpture.
Izložba It’s not all black predstavlja interdisciplinarni pristup dve grane likovnih umetnosti - slikarstva i vajarstva, a ujedno i dve različite poetike unutar samih pravaca. S obzirom na navedeno slike Une Novosel, ahromatske geometrijske apstraktne forme, i ekspresivno modelovani portreti Jelene Božović Đorđević, čine jedinstvenu umetničku celinu realizovanu korelacijom uzročno-posledičnih pojava. Portretisane ličnosti, predstavljaju etalone svojih disciplina u naučnoj i umetničkoj praksi, a upravo kod njih ova simbioza je najočiglednija. Paradigme nauke i umetnosti kao što su: Lucijan Frojd, Albert Ajnštajn, Nikola Tesla, Mika Antić, P. P. Njegoš i drugi portretisani, predstavljaju bljeskove koji su ’’osvetleli put’’ čovečanstvu.
Naziv izložbe It’s not all black predstavlja upravo taj spoj kako u umetnosti tako i u životu uopšte - od apstraktnog ka konkretnom i suprotno.

Top